Začinite zimu

Photo by Pixabay on Pexels.com

Prstohvat listića aromatične biljke ili kašičica začinskog praha nisu samo lep dodatak hrani na tanjiru, već i pomažu u prevenciji mnogih bolesti.

Osušene aromatične biljke dodaju se jelu da bi bilo ukusnije. Začini imaju blagotvorna svojstva, deluju antibakterijski, stimulišu odbrambene sposobnosti organizma. Oni nisu novost u kulinarstvu, širom sveta oduvek su bili i hrana i lek.

Znate li da cimet osim što ima miris koji podseća na zimu i domaće kolače, blagotvorno deluje i na vaše zdravlje? Ovaj začin ne služi samo da bi mirisom obogatio slatkiše, već je izvor mangana, gvožđa i kalcijuma. U kineskoj medicini upotrebljava se kao lek protiv prehlade i gripa zbog zagrevajućeg efekta na organizam, posebno ako se pije kao čaj. Pomaže kod probavnih smetnji. Istraživanja su dokazala da svakodnevno konzumiranje cimeta utiče na snižavanje nivoa šećera u krvi. Predivan miris ovog začina deluje stimulativno na mozak, poboljšava pažnju i radnu memoriju. Trebalo bi ga dodati u svakodnevnu ishranu, bez obzira da li je to kafa ili ovsena kaša, granola, tost… Zima ne može da prođe bez cimeta. Stavite ga u kolače, u kuvano vino ili upotrebite kao dekoraciju.

Đumbir. Ovaj ljuti začin s mirisom koji podseća na limun, smiruje želudac, ublažava mučninu, podstiće cirkulaciju, deluje protivupalno. Mnoge su dobrobiti ovog jakog začina. Đumbir je bogat kalijumom, magnezijumom i esecijalnim uljima koja mogu smiriti želudac, smanjiti nadimanje. Deluje protivupalno, podstiče cirkulaciju. Sveži đumbir upotrebljava se u pripremi slanih i slatkih jela. Ribljim i pilećim marinadama daje ljut i osvežavajući ukus. Može se dodati prženim namirnicama, krem čorbama od šargarepe ili od bundeve, indijskim jelima, žitaricama i svežem povrću. Na Istoku ovaj začin skoro da ima status eliksira. Umanjuje bol, smiruje kašalj, jača imunitet i greje. Ušećeren, postaje i poslastica i lek – baš ono što vam ove zime treba.

Majčina dušica. Sveža majčina dušica je začinska biljka koja će vašim jelima dati poseban miris i ukus. Blagotvorno deluje na probavni sistem, zahvaljujući svojim mnogobrojnim lekovitim osobinama. Dobro se slaže sa začinima kao što su beli luk, lovor, celer, peršun, a najviše se koristi u mediteranskoj kuhinji. Upotrebljavajte majčinu dušicu u sezoni gripa i prehlade, jer ima proverene efekte u lečenju bronhitisa i kašlja. Kao i mnoge druge biljke, ima antioksidantna i antibakterijska svojstva. Ova biljka bogata je gvožđem, vitaminom K, manganom i kalcijumom. Ublažava grčeve, menstrualne bolove i bolove u želucu. Možete začiniti gulaš, sosove, čorbe, jela od mesa i ribe. Samo vodite računa da ovaj začin koristite umereno, da svojim aromatičnim ukusom ne bi nadjačao ostale ukuse u jelu. Kao još jedan način da upotrebite ovu biljku kao začin je i da je koristite u marinadi ili kao dodatak sirćetu. Majčinu dušicu nemojte pržiti ili peći, već je dodajte pred sam kraj kuvanja. Ili začinite jelo i ostavite poklopljeno. Ovaj začin ne gubi aromu pri sušenju, tako da ga možete koristiti i zimi i uživati u njegovom ukusu.

Čili. Odličan izvor antioksidanasa, vitamina A, beta-karotina. Ovaj začin nas greje. Njegov glavni sastojak poboljšava cirkulaciju, deluje protivupalno i pospešuje varenje, ubrzava metabolizam i olakšava mršavljenje. Čili smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi, pročišćava zapušeni nos, poboljšava imunitet. Ovaj začin je obavezan dodatak svim meksičkim jelima, ali možete ga dodati i odrescima ribe, sočivu. Čak i čokoladnim kolačima. Kao još jedan veoma popularan način je da dodate u omlet ili na avokado na tostu. Kao i sa drugim ljutim začinima, mala količina biće sasvim dovoljna. Kakao sa čilijem bio je sveto piće Asteka i Maja koji su ga pripremali za rituale. Unesite mistiku u kuhinju i začinite jelo čilijem.

Bosiljak. Bogata aroma ove biljke, zaštitni je znak italijanske kuhinje. Bosiljak ima antibakterijska  i protivupalna svojstva, a sadrži vitamin K, gvožđe, beta-karotin i magnezijum. Kombinacija ovih vitamina štiti organizam od bolesti srca i štiti krvni sistem. Podstiče apetit i povoljno utiče na varenje i ravnotežu crevne flore. Smiruje napetost, migrenu, poboljšava pamćenje i otklanja mentalni umor. Gurmani ga često uzgajaju kod kuće da bi im svež uvek bio pri ruci. Odličan je dodatak pečenom mesu i ribi, umacima za testenine, odrescima, piletini ili morskim plodovima sa roštilja. Neizostavan je u mešavini začina kod pripreme pesta, tradicionalnog italijanskog sosa za pastu. Osušen, ima jači ukus i možete ga dodati u variva i druga jela od povrća, pre svega u pasulj ili grašak.

Mogla bih da nabrojim hiljadu kulinarskih kreacija kojima neodoljivost daje upravo začinsko bilje. Njegova privlačnost je u tome, što je ponekad teško odlučiti da li je prijatnije za nepce ili je privlačnije oku. Treba li ga pojesti ili samo posmatrati, pomirisati. Nadam se da će vas ovaj tekst inspirisati da začine uključite i koristite u svojoj kuhinji.

Pišite mi u komentarima da li su vam se predlozi svideli, svaka vaša reč mi mnogo znači.

Do sledećeg čitanja,

Tanja