Tajni život bilja – semenke

Photo by Pixabay on Pexels.com

Zdrava ishrana i zdrav način života nisu nedostižni, sada je pravi trenutak da još više poradimo na njima. Stigli su dani sa više sunca, sveže voće i povrće uskoro ćemo biti u mogućnosti da kupujemo i u njihovoj sezoni sazrevanja. A ako se interesujete za zdrav život, sigurno već imate integralni pirinač, ovsene pahuljice, pšenično ili raženo brašno u kuhinji. Danas vas očekuje priča o semenkama i njihovoj osobini da u sebi čuvaju život, budu izvor belančevina, minerala, vitamina i potencijalni izvor hrane. Hrana u semenkama ne zahteva držanje u frižideru, tako da vam je olakšano njeno čuvanje i dugo trajanje.

Heljda. Tradicionalna hrana u Aziji i Rusiji. Izvor belančevina, gvožđa i magnezijuma. Po veličini zrna podseća na pšenicu, dok je po izgledu jedinstvena zbog svoje trouglaste strukturne opne. Uglavnom se koristi kao celo zrno, u sirovom ili prženom stanju. Druga varijanta je mlevenje zrna i dobijanje brašna od heljde. Može se pronaći svetlija ili tamnija varijanta, s tim što se tamnije brašno smatra nutritivno vrednijim. Heljda je bogata mineralima, sadrži fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, mangan. Smanjuje nivo šećera u krvi, a otkriveno je i da smanjuje visok pritisak i holesterol. Uloga magnezijuma je da opuštanjem krvnih sudova utiče direktno na sprečavanje kardiovaskularnih bolesti, i održava krvni pritisak u normalnim vrednostima. Mogu je konzumirati i oni koji boluju od celijaklije ili imaju intoleranciju na gluten u nekom obliku, jer heljda ne sadrži gluten. U ishrani se može koristiti kuvana, kao prilog jelima ili zamena za pirinač. Odlično se kombinuje sa pečurkama, ali i sa voćem. Njen specifičan ukus može se opisati kao orašast i od vaših želja i ukusa zavisi kako ćete je začiniti. Da bi skuvali heljdu potrebno je da se dobro ispere pod mlazom vode, a zatim potopi u vodi da odstoji preko noći. Ocediti i ukoliko želite kuvati 20 minuta u dva puta većoj količini vode. Ali i bez kuvanja, heljdu možete začiniti i jesti.

Kinoa. Pored  kukuruza, krompira, bundeve i pasulja, bila je osnovna hrana drevnih naroda Južne Amerike, a danas stiče sve veću popularnost ne samo zbog hranjive vrednosti, već i zbog jednostavne pripreme. Kinoa spada u takozvane pseudo-žitarice. Ovaj podatak ne umanjuje njene nutritivne vrednosti koje su kao i u žitarica. Vodi poreklo sa Anda u Južnoj Americi i hiljadama godina unazad se tretira kao super hrana. Kinoa je prepuna zdravih minerala i vitamina, uključujući mangan, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalijum. Zrno kinoe se sastoji od 60 posto klice. Ima sposobnost regulisanja šećera u krvi. Snižava holesterol i odlična je zamena za proteine životinjskog porekla. Jedan od najvažnijih sastojaka koje poseduje je kalijum koji održava zdravi balans natrijuma u organizmu, što direktno utiče na smanjenje krvnog pritiska.  Kinoa se jednostavno priprema, potrebno je zrna skuvati u tri puta većoj količini vode 12 minuta i ostaviti još par minuta da odstoji. Može se koristi u supama, čorbama, u salatama, kao kaša za doručak. I važan podatak, čista kinoa je bez glutena. Tako da i za nju važi isto kao i za heljdu – mogu je konzumirati osobe alergične na gluten.

Čia. Još jedna pseudo-žitarica poreklom iz Srednje Amerike. Izvor kompletnih belančevina i omega-3 masnih kiselina. Bogata je vitaminom A, kalcijumom, magnezijumom, gvožđem. Čia semenke imaju osobinu da želiraju u kontaktu sa tečnošću, upijaju dosta vode, a zatim je otpuštaju u digestivni trakt i tako obezbeđuju organizmu stalan izvor vode i glukoze. Asteci prvi spominju čia seme kao hranu koju su koristili, ali i upotrebljavali u religijskim obredima. Ovo seme je jedno od najboljih koje možete konzumirati ukoliko osećate da nemate energije, jer utiče na rad mišića i oslobađa energiju u vašem organizmu. Hidrira telo, reguliše ravnotežu elektrolita u telu, posebno tokom fizičkog napora. Čia se koristi u svežem obliku i ne preporučuje se da se prži, kuva ili peče. Jedan od, sa punim pravom, modernih načina da uvedete čia semenke u ishranu je da napravite puding. Za ovaj jednostavan recept  koji prilagođavate svom ukusu pripremite:

• 2 supene kašike čia semenki
• 125 ml mleka (od vašeg načina ishrane zavisi koje ćete upotrebiti, može i neko biljno mleko)

Potrebna vam je i staklena tegla s poklopcem.

Čia seme i mleko pomešajte i ostavite u frižideru da odstoji preko noći. Po želji dodajte voće, puter od badema, puter od kikirikija ili kompot. Za doručak vas očekuje ukusno jelo.

Bundevine semenke. Kao dodatak jelima ili jednostavna grickalica mogu vam poslužiti i ove semenke koje predstavljaju najkvalitetniji  izvor biljnih belančevina. Smatraju se boljim izvorom belančevina i od soje. Pored ovoga, odličan su izvor vitamina K i gvožđa. Bogate su magnezijumom što je važno, jer vam pomažu da se opustite. A magnezijum je važan i za zdravlje srca. Lagane su za probavu, savršene za brzu užinu jer stabilišu nivo šećera u krvi. Odličan su dodatak supama, salatama, sosevima, a mogu vam poslužiti u receptu za pesto kao zamena za pinjole. Jednostavno ih uvrstite u ishranu kroz dodatak granoli ili kašama.

Iskreno se nadam da vam je tekst bio od koristi i da vam je bio od pomoći u pronalaženju inspiracije za zdravu ishranu i uopšte, zdravog načina života.

Pišite mi u komentarima vaše utiske i mišljenja, svaka vaša reč mi mnogo znači.

Do sledećeg čitanja,

Tanja

*Informacije koje se nalaze u tekstu nemaju nameru da donose dijagnozu, da leče ili spreče neki zdravstveni problem ili neku bolest. Molim vas da se obratite doktoru za pitanja koja se odnose na specifično stanje u vezi sa zdravljem.